Nadam se samo da ovdašnjim vlastima neće pasti na pamet da sada ovu rusku kartu i nesumnjivu naklonost Moskve koriste kao puki žeton radi ubrzanja svojih „evropskih stremljenja“ jer bi to bio najsigurniji način da izgubimo rusku podršku, a da pri tome ne unapredimo bog zna koliko ni svoje evro-perspektive.

Ostavimo li po strani usaglašene napade koji očito smeraju na eliminaciju „nepodobnog“ autora, najopasniji je, ipak, bio pokušaj da se legitimna rasprava o građanskoj neposlušnosti i stanju u medijima dovede u vezu sa huliganskim ispadima.

Ako nas, naime, ovako obmanjuju povodom relativno nevažne stvari i događaja kojem je prisustvovalo najmanje pedeset hiljada neposrednih svedoka, možemo samo pretpostaviti šta se sve radi i kako se manipuliše onda kada je svedoka mnogo manje, a ulog mnogo veći.

Iako sebe mahom vide kao političke i duhovne naslednike ili četnika ili partizana, postpetooktobarske srpske vlasti, a još više vladajuća srpska ideologija, najviše liče upravo na onu nedićevsku. I zato je svojevrstan cinizam što mu baš oni, sada, skidaju sliku i izbacuju ime.

Predlagačima statuta se mora odati priznanje da su zaista sve pokušali – sem, naravno, da odustanu od svog nauma – ukoliko je naum uopšte bio njihov. Posle neuspelog „blickriga“ prošle jeseni, prešlo se na pozicioni rat i taktiku iscrpljivanja protivnika.